Nezemaljski izraz njegovih ruku
Roman i priprema za roman, mešavina fikcije, dokumenata, traktata i eseja, ispituje Sarajevski atentat 1914. godine bez ideološkog opterećenja. Atentat na Franca Ferdinanda bio je posledica bečke modernizacijske misije u Bosni.
Leta 1914. godine, na sarajevskoj Latinici, mladi Gavrilo Princip povlači obarač i ubija austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda – čin koji pali fitilj Prvog svetskog rata, ali i otvara rane koje još uvek krvare u našem kolektivnom sećanju. Miljenko Jergović ne piše običnu istoriju; ovo je hibrid fikcije, dokumenata, traktata i eseja – priprema za veći roman, a istovremeno i duboka meditacija o atentatu bez ikakvog ideološkog tereta, gde „naši“ i „njihovi“ nestaju u slojevima ljudske složenosti.
Jergović nas vodi do srži događaja, ali ne hronološki, već kroz lavirint perspektiva: Princip, Čabrinović i ostali atentatori nisu fanatici, već deca svoje epohe – mladići uronjeni u romane 19. veka, Vitmanove pesme o slobodi, ruske anarhiste i bečke novine koje su ih „pismenjavale“ i hranile iluzijama o promeni sveta. Bečka modernizacijska misija u Bosni, sa tramvajima, školama i kafićima, transformisala je Balkan u nešto evropskije nego ikad – bliže Beču, Berlinu i Parizu nego Istoku. Atentat nije samo ubistvo; to je kulminacija ove napetosti, gde se evropska civilizacija sudara sa svojim senkama, a Sarajevo postaje epicentar ne samo rata, već i naše sopstvene podele.
Roman je podeljen na dva glavna dela: „Atentat“ oživljava likove i događaje kroz fikciju, spekulišući o alternativnim tokovima istorije – šta ako je Princip promašio? Šta ako je Franjina smrt spasila milione života? Ove hipoteze nisu razigrane; one otkrivaju dubinu stvarnosti, pretvarajući suve činjenice u emotivnu sagu o mladosti, strahu i nadi. Drugi deo, dokumentarac, prikazuje Principa i njegove savremenike kroz pisma, svedočanstva i fragmente – njegove ruke, „nezemaljski izraz“ naslova, postaju simbol ove napetosti između ljudskog i istorijskog, greha i herojstva.
Jergović niti osuđuje niti slavi; Leči, čini da atentat vidimo kao ogledalo našeg nasleđa – modernizacije koja donosi nasilje, evropskih snova koji se razbijaju o balkansku stvarnost. U eri nacionalizma i ratnih sećanja, ovo delo je lekovito: podseća nas da smo svi naslednici tog leta, gde je pucanj odjeknuo ne samo u ratu, već i u našim dušama.
Jedan primerak je u ponudi
