Priče iz doba jazza

Frensis Skot Ficdžerald je jedan od najpoznatijih američkih (i svetskih) pisaca 20. veka, ali je zanimljivo da je njegova slava de fakto zasnovana na jednom delu, romanu „Veliki Getsbi“, i raskalašenom načinu života koji su on i njegova supruga Zelda promovisali tokom „burnih dvadesetih“ ili „džez doba“.

Ficdžerald je bio prvi od velikih pisaca svoje generacije (Dos Pasos, Fokner, Hemingvej) koji je postigao veliki uspeh; postao je poznat preko noći, modni časopisi su mu plaćali basnoslovne honorare za priče, a kada se preselio u Njujork i oženio Zeldom, postali su prve poznate ličnosti u današnjem smislu te reči. Najmodernije obučeni ljudi su odlazili na najluđe zabave u najatraktivnijim automobilima, ili su ih sami organizovali...

„Priče iz doba džeza“ je Ficdžeraldova druga zbirka kratkih priča, koja se sastoji od jedanaest dela, uključujući dva njegova najcenjenija kratka prozna dela, „Prvi maj“ i „Dijamant veliki kao Ric“ i, zahvaljujući filmskoj adaptaciji koju je režirao Dejvid Finčer, danas verovatno najpoznatiju autorovu priču, „Neobični slučaj Bendžamina Batona“.

Zbirku karakterišu dve fundamentalne intonacione komponente Ficdžeraldove poetike – razigrana ironija i melanholija, a posmatrano u celini, „Priče iz doba džeza“ predstavljaju svog autora kao majstora kratke priče i ubedljivo svedoče o ogromnom talentu pisca, nažalost daleko češće prepuštenog nekontrolisanim talasima životnih radosti i tuga nego detaljnom i pedantnom književnom stvaranju.

Iako je Ficdžerald govorio da je pisanje priča za njega prostitucija, reprezentativne, a gotovo sve su ovde, pokazuju da je majstor kratkih i kraćih proznih formi.