Angažirana vjera
Hrišćanstvo se od svojih početaka unutrašnje suočava sa pitanjem da li je ono religija mističnog, intimističkog odnosa sa Bogom – do iskušenja da pobegne i prezire čoveka i svet, ili je ono proročka, angažovana vera – odgovorna za svet.
Ovde donosimo neke misli francuskog filozofa Emanuela Munijea (1905-1950) iz njegove knjige „Angažovana vera“. One su podsticaj ne samo da posegnemo za knjigom već i da potražimo sopstveni put u sopstvenoj dilemi između angažovanja i pasivnosti, između privatističke vere i pragmatične upotrebe jevanđelja. Munije pripada jedinstvenoj struji francuskih hrišćana, poznatoj kao hrišćanski personalizam, koji je insistirao na dostojanstvu ljudske ličnosti između nacionalizma i fašizma, s jedne strane, i materijalističkog komunizma, s druge strane. Munije nije doživeo Drugi vatikanski sabor, kome su se on i njegovi prijatelji toliko nadali i isticali potrebu za njim.
Jedan primerak je u ponudi
