Freidenker / Statuten des Freidenker / Enthüllungen aus der geistlichen Welt / Offener Brief an den katholischen Klerus... / Luzifer. Eine Bombe der Wahrheit...

Ovaj povez iz Osijeka predstavlja izuzetno zanimljivu i gotovo kompletnu zbirku dela Mihaela Birona - bivšeg sveštenika i bolničkog kapelana - organizatora prvog slobodoumnog (frajdenkerskog) pokreta u Austriji. Povez nije samo zbirka nepovezanih publikacija, već logički složena celina koja prikazuje razvoj njegovog pokreta od organizacionih početaka preko javne propagande do otvorenog sukoba sa Katoličkom crkvom i njegovog izgnanstva iz Austrije.

1.) Frajdenker. Listovi za čovečanstvo, prosvetu i obrazovanje (brojevi 1–30, 1869–1871) Prvi i najveći deo poveza čine svih trideset brojeva časopisa Frajdenker (480 stranica), zvaničnog biltena Frajdenkerovog društva u Gracu. Biron ga je pokrenuo 1869. godine sa ciljem promocije čovečanstva, obrazovanja, slobode savesti i kritičkog mišljenja. Freidenker je do februara 1870. godine imao tiraž od oko 1.500 primeraka, što je bilo veoma respektabilno za radikalne novine u pokrajinskom centru u to vreme.

2.) Statuten des Freidenker-Vereines in Graz (1869) Časopis prati statut društva, svojevrsni ustav organizacije. Danas je posebno zanimljiv jer pokazuje koliko je pokret bio umeren i legalistički na početku, sa proklamovanim ciljem rada u Gracu „za Humanität, Aufklärung und Bildung“. Organizacija je bila demokratski organizovana, a članovi su mogli biti i muškarci i žene, što je bilo prilično napredno za 1869. godinu.

3.) Offener Brief an den katholischen Klerus und an alle Katholiken (Otvoreno pismo katoličkom sveštenstvu i svim katolicima) - sedmo izdanje, oko 1870. Ova brošura predstavlja Bironov javni obračun sa institucijom kojoj je nekada pripadao. Delo je važno jer pokazuje prelaz od organizacionog rada do otvorene javne kritike Crkve.

4.) Enthüllungen aus der geistlichen Welt (Otkrovenja iz svešteničkog sveta) - Grac 1870, treće izdanje. Ova knjiga je verovatno Bironovo najličnije delo, sa karakteristikama memoara, ispovesti i društvene kritike. Naslov ne znači „duhovni svet“ u mističnom smislu, već svet sveštenstva i crkvenih institucija. Bironova kritika crkve i sveštenstva je zanimljiva jer dolazi od čoveka koji je dugo bio deo sistema koji sada opisuje.

5.) Lucifer. Eine Bombe der Wahrheit in das römische Concil oder Vertheidigung der Religion des reinen Menschenthums (Lucifer. Jedna bomba istine u rimskom saboru ili odbrana religije čistog čovečanstva) - Grac, Lejkam 1870, 46 str.; u kopiji na str. 40, nedostaje poslednjih 6 stranica. Poslednje delo u povezu predstavlja vrhunac Bironove ideološke borbe. Napisano je u vreme Prvog vatikanskog sabora (1869–1870), kada je proglašena dogma o papskoj nepogrešivosti.

Za razliku od umerenog tona statuta društva, Lucifer je izrazito polemičko i borbeno delo. Jasno pokazuje zašto je Biron postao jedna od najkontroverznijih ličnosti austrijskog slobodoumnog pokreta.

Posmatrano u celini, ova knjiga predstavlja gotovo celu intelektualnu biografiju Mihaela Birona između 1869. i 1871. godine. Zato se ovaj primerak iz Osijeka može posmatrati kao mala biblioteka austrijskog slobodoumlja s prelaza iz 1860-ih u 1870-te.