Anđelika i demonka

Nakon burnih događaja u Novom svetu (Goldsboro, Mejn), Anželik napušta utvrđeni grad kako bi se pridružila svom mužu Žofriju de Peiraku i pobegla od zagušljive atmosfere. Na obali Mejna spasava preživele brodolome – grupu „Fille du Roi“ (devojke poslate iz Francuske da se udaju za koloniste) i njihovu harizmatičnu vođu, vojvotkinju Ambroazin de Modribur.

Ambroazin je izuzetno lepa, inteligentna i naizgled pobožna žena koja brzo osvaja simpatije svih – kolonista, Indijanaca, pa čak i Anželikinih najbližih rođaka. Njen šarm krije mračnu tajnu: ona je fanatična, posesivna i patološki opsednuta Anželikom. Između dve žene razvija se destruktivna, gotovo erotska napetost – Ambroazin vidi Anželiku kao rivalku, idola i predmet mržnje, nazivajući je „demonom“ (otuda i naslov).

Niz misterioznih zločina i nesreća potresa zajednicu: samoubistva, ubistva, sabotaže, optužbe za vračanje. Ambroazin manipuliše ljudima, širi strah, optužuje Anđeliku za demonske sile i pokušava da je uništi fizički i moralno. Anđelika, u početku zbunjena, postepeno shvata opasnost - Ambroazin je pravi „demon“ koji se hrani mržnjom i željom za posedovanjem.

Ključni trenutak dolazi kada Anđelika čita oproštajno pismo jezuite oca de Vernona (ubijenog u zapletu): on otkriva Ambrozininu prošlost - lažnog mistika, ubice i manipulatora. Sukob kulminira dramatičnim sukobom: Anđelika mora da spase sebe, svoju porodicu i zajednicu od Ambrozinine osvete i ludila.

Roman je mračniji i psihološki napetiji od prethodnih - fokus je na ženskom rivalstvu, opsesiji, zavodljivosti i borbi dobra i zla unutar ženske figure. Anđelika pokazuje zrelost i snagu, ali plaća visoku cenu. Kraj donosi pobedu, ali sa tragovima traume i novim izazovima za Pejraka i Anđeliku u Novom svetu.