Rasprave o metodi

Knjiga se bavi ključnim metodološkim problemima društvenih nauka u kontekstu savremenog visoko razvijenog kapitalističkog društva (kraj 1970-ih i 1980-ih). Kuvačić kritički analizira kontradikcije i tendencije pristupa društvenoj stvarnosti: pozitivistički empirizam naspram kritičke teorije, kvantitativne naspram kvalitativnih metoda, objektivnost naspram angažovanja istraživača, redukcionizam naspram dijalektike. Posebno se fokusira na ograničenja pozitivističkog modela (preuzetog iz prirodnih nauka) u proučavanju društvenih fenomena – smatra da društvene nauke ne mogu biti „čiste“ nauke jer su prožete vrednostima, ideologijom i istorijskim kontekstom.

Autor zastupa kritički, dijalektički pristup inspirisan marksističkom tradicijom (Frankfurtska škola, Habermas, ali i njegova sopstvena sinteza), gde metod nije tehnički alat, već način razumevanja društvenog integriteta, kontradikcija i mogućnosti emancipacije. Razmatra ulogu sociologa u društvu: da li treba da budu neutralni posmatrači ili angažovani kritičari koji razotkrivaju mehanizme dominacije i otuđenja.

„Rasprave sakupljene u ovoj knjizi nastale su tokom dugogodišnjeg rada na Odseku za sociologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu u okviru nastave epistemologije. Kada kažem da one prvenstveno razmatraju probleme pristupa, to znači da su me najviše zanimale one ideje koje osvetljavaju oblast istraživanja iz određenog ugla i tako služe kao vodič. To takođe ukazuje da se ne radi o apstraktnim konstrukcijama, već o idejama koje su čvrsto povezane sa savremenim događajima. Njihova svrha je da podstaknu i pomognu sveobuhvatno osmišljena istraživanja društvenih fenomena. Međutim, oblast tehnika i postupaka istraživanja nije istražena. Osim dve rasprave u kojima se analizira odnos između kvalitativnih i kvantitativnih pristupa.“