Antologija novije srpske lirike
Antologija novije srpske poezije koju je 1911. godine priredio Bogdan Popović predstavlja jedno od najznačajnijih dela srpske književne kritike i antologijske prakse.
U izdanju Matice hrvatske u Zagrebu, ova zbirka ima za cilj da prikaže najlepše primere srpske lirike od sredine 19. veka do početka 20. veka.
Popović je u predgovoru istakao da je izbor pesama rađen isključivo po estetskim kriterijumima, birajući one koje su „u potpunosti lepe“, bez obzira na istorijski ili kulturni značaj autora. On je naglasio da je antologija zbirka pesama, a ne pesnika i da je cilj da se stvori harmonična celina koja pruža estetsko zadovoljstvo čitaocu.
Antologija je podeljena na tri perioda:
Prvo doba (posle 1840.): Obuhvata pesnike poput Branka Radičevića, Jovana Jovanovića Zmaja, Đure Jakšića i Laze Kostića, čije pesme odražavaju romantizam i nacionalni preporod.
Drugo doba (posle 1880.): Uključuje pesnike poput Vojislava Ilića, Jovana Dučića, Alekse Šantića i Milana Rakića, koji unose modernističke elemente i formalnu sofisticiranost u srpsku poeziju.
Treća era (posle 1900.): Predstavlja mlađe pesnike kao što su Sima Pandurović, Veljko Petrović, Danica Marković, čije pesme odražavaju nove poetske pravce i pojedinačne izraze.
Popović je izbegavao da uključi pesme političke, satirične ili slavljeničke, fokusirajući se isključivo na lirske pesme koje su izražavale duboka osećanja i estetsku vrednost. Njegova antologija ostaje značajan doprinos razumevanju i vrednovanju srpske lirike.
Jedan primerak je u ponudi
- Unterschrift des Vorbesitzers
