Pripovijetke
„Ne sećam se da sam čitao Alkara u osnovnoj školi. Da jesam, ne bih rekao da je na mene ostavio tako tragičan utisak kao kada sam ga prvi put pročitao pripremajući se za ilustraciju.“
„Pre svega, bio sam impresioniran odnosom prema ženama, koje su svakodnevno izložene nasilju, činu koji je toliko društveno prihvatljiv da se nekako pominje na nivou fusnote, kao nečim što nije događaj. Naravno, ovo je opis patrijarhalnog društva tog vremena, ali s obzirom na to da ni današnji zapadni svet nije u potpunosti postigao ravnopravnost žena, nisam ove detalje doživeo samo kao istorijsku kuriozitet. Verovatno je na mene uticalo i istovremeno takmičenje Hilari Klinton za demokratsku nominaciju u američkoj predizbornoj kampanji. Naime, neki konzervativci su često ovu kandidaturu pratili komentarima poput onih da ne bi imali poštovanja prema ženi u Beloj kući jer bi ih njen iritantan glas stalno podsećao na sopstvene žene koje ih gnjave da iznesu smeće. Razmišljao sam o mladim ljudima koji se susreću sa ovim pričama, posebno u školskom kontekstu, i pitao sam se da li bi bili osetljivi na iste detalje, ili bi to jednostavno doživeli kao nešto smešno, neprimetno. Nisam želeo da istaknem tretman žena u ilustracijama, barem ne u bukvalnom smislu, jer sam se plašio da bi didaktična priroda takvog postupka...“ imaju suprotan efekat. Moj stav u ovom smislu se više izražava nedostatkom muških heroja, ili apsurdnošću i fragmentacijom njihovih malobrojnih manifestacija.
Jedan primerak je u ponudi
