Aktuelna politička pitanja 1962.
„Aktuelna politička pitanja“ beleže trenutak kada je vrh Komunističke partije Jugoslavije 1962. godine javno priznao teškoće reformi: u Titovom govoru u Splitu i Rankovićevim prilozima vidi se kriza, disciplina i borba oko pravca Jugoslavije.
Bilten Aktuelna politička pitanja iz 1962. godine vredan je pre svega kao sažet dokument partijskog trenutka. Sam izbor tekstova pokazuje šta je vrh Komunističke partije Jugoslavije smatrao hitnim: stanje u Partiji, aktivnosti Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, socijalistički odnosi, politička disciplina i uloga komunista u periodu reformskih tenzija. Glavni članci na naslovnoj strani bili su Titov govor u Splitu, Rankovićev izveštaj, i izlaganja Milentija Popovića i Edvarda Kardelja, što pokazuje da su pitanja političkog vođstva, društvenih odnosa i organizacione kontrole bila u prvom planu.
Titov govor u Splitu je posebno važan jer više nema samouveren ton ranijih godina, već otvoreno upozorenje da razvoj socijalizma ne ide očekivanim putem. U njegovoj srži su kritika komunista, slabosti u upravljanju, pojava privilegija, nejednakost i društvena stratifikacija, kao i opasnost od razvodnjavanja političke odgovornosti. Upravo zato taj govor deluje kao rani javni znak krize reformi: Tito ne odbacuje reforme, već jasno stavlja do znanja da njihovi efekti proizvode poremećaje koje Partija više ne može da prikrije.
Rankovićevi prilozi u istom biltenu su važni jer pokazuju drugačiji naglasak: manje na društvenoj samokritici, a više na metodama rada, organizaciji, prisustvu komunista „u prvim redovima“ i jačanju političkog centra. Iz naslova se vidi da Ranković problem vidi pre svega kao pitanje političke mobilizacije, discipline i efikasnosti partijskih i društveno-političkih tela. Zato se Titov govor i Rankovićev rad u ovom broju mogu čitati kao dva odgovora na istu krizu: jedan naglašava simptome deformacije u društvu, a drugi potrebu za snažnijom političkom i organizacionom intervencijom odozgo.
Zato bilten nije samo zbirka govora, već i trag unutrašnjeg preloma. Još uvek ne sadrži otvoreni prelom koji će kulminirati nekoliko godina kasnije, ali jasno pokazuje teren na kojem će se sukob razvijati: kako reformisati Jugoslaviju, koliko prostora dati decentralizaciji, a koliko političkom jedinstvu i nadzoru. U tom smislu, ovo izdanje Aktuelnih političkih pitanja deluje kao rani dokument krize koja će kasnije dovesti do Brionskog plenuma i nove ustavne reorganizacije jugoslovenske federacije.
Jedan primerak je u ponudi
