Knjiga o džungli I - II

„Knjiga o džungli 1-2“ (Knjiga o džungli, 1894. i Druga knjiga o džungli, 1895.) jedno je od najpoznatijih i najomiljenijih dela engleske i svetske književnosti, koje je autoru Radjardu Kiplingu donelo bezvremensku slavu, a kasnije i Nobelovu nagradu za književnost. Zbirka se sastoji od niza povezanih priča i pratećih pesama smeštenih u egzotične i misteriozne predele Indije. Najpoznatiji deo obe knjige prati život ljudskog dečaka Moglija, koga, nakon što izgubi roditelje, prihvata i odgaja čopor vukova koje predvodi mudri Akela. Mogli odrasta u divljini, učeći strogi i pravedan „Zakon džungle“, a njegovi glavni učitelji i zaštitnici su crni panter Bagira i medved Balu, dok mu je najveći protivnik krvožedni tigar Šer Kan. Kroz Moglijevo odrastanje, autor majstorski prikazuje sukob između ljudskog porekla i životinjskog vaspitanja, dotičući se tematskih celina pripadnosti, identiteta, hrabrosti i neizbežnosti sazrevanja. Pored priča o Mogliju, obe knjige sadrže i druge nezavisne, izuzetno upečatljive epizode ​​o životinjama - poput hvaljene priče o hrabrom mungusu Riki-Tiki-Taviju u borbi protiv kobri ili priče o Belom foku (Kotiću) koji traži bezbedno stanište za svoju vrstu. Napisan izuzetno živopisnim, dramatičnim i lirskim stilom, Kiplingov dvodelni klasik je mnogo više od dečje avanture: to je duboka alegorija o ljudskom društvu, moralu, redu i poštovanju zakona prirode.