Čovjek samomu sebi
Mentalno stanje osobe slično je njenom fizičkom stanju. Kada se suoči sa psihologom, oseća se isto kao i kada se suoči sa lekarom: čak ni najbolji lek nije upotrebljiv ako ga pacijent neće ili više ne može da uzima.
Tako dolazimo do zanimljivog zaključka da je posao ličnog savetovanja zaista već na drugom mestu. Na prvom mestu je savetovanje samog sebe. Čovek mora biti svoj savetnik - to je prvi moto koji nam mora biti pred očima u životu. Tek tada, kada to više nije dovoljno, kada se ne može učiniti bez pomoći drugih, kada jasnoća i rasuđivanje sopstvenog uma zakažu, moramo se obratiti drugom savetniku. Ali tada smo već u opasnosti da nam drugi više neće moći uspešno pomoći, jer možemo postati nedostupni njihovim savetima, bilo zato što „ne možemo“ da vidimo, ili bar zato što ne možemo da „sledimo“ ono što nam preporučuju.
Dva primerka su u ponudi
