Posljednja bitka
Kornelijus Rajan, irsko-američki novinar i istoričar, poznat po delu „Najduži dan“, pruža dramatičan, na očevidcima zasnovan portret bitke za Berlin – poslednje ofanzive Drugog svetskog rata u Evropi – u delu „Poslednja bitka“ (1966).
Knjiga, zasnovana na 300 intervjua sa preživelima (vojnicima, civilima, vođama), analizira haos, hrabrost i užas od 16. aprila do 2. maja 1945. godine, kada je Crvena armija pod komandom Žukova i Konjeva zauzela Hitlerovu prestonicu, zapečativši kapitulaciju Nemačke.
Rajan prepliće perspektive: sovjetske vojnike u napadu preko Odre, gde su izgubili 80.000 ljudi za sedam dana; nemačke branioce - Hitlerove mlade regrute, SS jedinice i improvizovane Folksšturmske milicije - koji su se borili u ruševinama, pod bombardovanjem i izgladnjivanjem. Hitler u bunkeru, opsednut poverenjem u „čudo“ i optužujući „izdajnike“, diktira svoj testament, ženi se Evom Braun i izvršava samoubistvo 30. aprila, dok Gebels sledi njegov primer.
Berlinci u podrumima, silovane žene (procenjuje se na 100.000 slučajeva), izgladnjela deca i oslobođeni zatvorenici koji se pridružuju borbi. Rajan ističe ironije – američko-sovjetski savez na Elbi, Čerčilov strah od komunizma – i ljudsku cenu: 1,5 miliona mrtvih i ranjenih, Berlin u pepelu.
Stil je novinarski živahan, dinamičan, sa mapama i fotografijama, bez suvoće. Knjiga, bestseler sa tri miliona prodatih primeraka, posmatra rat iz ljudske perspektive, podsećajući nas da su „poslednju bitku“ pisali obični ljudi u vatri i tami. Inspirisala je film Pad Berlina i seriju Poslednja bitka.
Jedan primerak je u ponudi
