Kako smo ubili Jozu Leutara: Potresna ispovijest o jednom montiranom procesu
Autobiografska ispovest Dominika Ilijaševića Kome, drugog optuženog u slučaju Leutar. Ona otkriva pozadinu suđenja šestorici Hrvata za atentat na saveznog zamenika ministra Joze Leutara 1999. godine.
Knjiga predstavlja kontroverznu autobiografsku ispovest Dominika Ilijaševića Come, komandanta specijalne jedinice HVO „Maturice“ iz Kiseljaka. Ilijašević je bio drugi optuženi u čuvenom slučaju Leutar – suđenju šestorici Hrvata optuženih za organizovanje atentata na zamenika ministra unutrašnjih poslova Federacije Bosne i Hercegovine Jože Leutara.
Leutar je teško ranjen 16. marta 1999. godine u Sarajevu eksplozivnom napravom postavljenom ispod službenog automobila, a preminuo je 28. marta. Atentat je izazvao velike političke tenzije između Hrvata i Bošnjaka u Federaciji. Ilijašević i ostali optuženi (Ivan Andabak, Jedinko Bajkuša, Mario Milićević, Željko Ćosić i Zoran Bašić) proveli su mesece u pritvoru. Nakon maratonskog suđenja, Kantonalni sud u Sarajevu ih je oslobodio svih optužbi zbog nedostatka dokaza, a presuda je potvrđena i na višim instancama.
U knjizi, Ilijašević detaljno opisuje kako je, po njegovom mišljenju, ceo proces bio politički namešten kako bi se diskreditovalo hrvatsko rukovodstvo i uticalo na odnose u BiH. Optužuje visoke zvaničnike Federalnog ministarstva unutrašnjih poslova (Mehmed Žilić, Faik Lušić), tužioce, sudije, zaštićenog svedoka Merima Galijatovića (višestrukog prestupnika), i predstavnike međunarodne zajednice, posebno Žaka Pola Klajna. Tvrdi da je cilj bio očuvanje legitimiteta međunarodne administracije u BiH, a ne pronalaženje pravih ubica.
Ilijašević otvoreno piše o pritiscima, troškovima odbrane (oko 250.000 evra), izdajama i nedostatku podrške nekih hrvatskih političara i institucija. Knjiga pruža njegovu ličnu perspektivu – od hapšenja od strane „crnih kapuljača“, preko njegovih dana u zatvoru, do borbe da dokaže svoju nevinost. Ne nudi definitivan odgovor na pitanje ko je ubio Leutara, ali snažno kritikuje pravosudni i politički sistem koji je, po njegovom mišljenju, žrtvovao nevinu šestoricu kako bi prikrio prave počinioce.
Delo je izazvalo velike kontroverze: neki su ga videli kao hrabro priznanje i razotkrivanje montiranog suđenja, drugi kao pokušaj opravdanja i revizionizma. Ilijašević je kasnije osuđen za ratne zločine u centralnoj Bosni (Stupni Do i okolina), odslužio je deo kazne i kratko je bio u bekstvu.
Jedan primjerak je u ponudi
