Sentimentalni odgoj (povijest mladog čovjeka)

Vreme prolazi, a situacije ostaju skoro iste. „Ovaj roman putovanja, hodanja i kretanja ostavlja utisak mirovanja. Lavirint grada uvek vodi Frederika na ista mesta, a putovanja se uvek vraćaju i ništa ne rešavaju, samo odlažu.

Stvarnost je predstavljena iz Frederikovog ugla, a kroz njega se vide svi ostali likovi, pejzaži i dekori koji se na čudan način osamostaljuju, postajući lice u romanu i jedan od njegovih lajtmotiva. Pejzaži se menjaju u vožnji ili šetnji, dekori se stapaju jedan u drugi tokom Frederikovih beskrajnih lutanja, svet putuje oko njega, dok je on stacionarni centar dalekih vidika i ljudi koji kruže oko njegovog horizonta. U svom fenomenološkom odrazu stvarnosti, to je „prvi veliki roman lutanja“, roman Antonionijevog pogleda na svest na povorku priviđenja u fatamorganama stvarnosti.