Ravnodušni ljudi
Roman prati opadajuću rimsku građansku porodicu Ardengo tokom nekoliko dana: udovicu Marijagraciju, ljubavnika Lea, sina Mikela i ćerku Karlu – sve zarobljene u apatiji, lažima, seksualnoj manipulaciji i moralnoj ravnodušnosti.
Ravnodušni ljudi je debitantski roman Alberta Moravije, objavljen 1929. godine, koji je odmah postao senzacija i smatra se jednim od ključnih dela italijanskog 20. veka i pretečom egzistencijalizma i neorealizma.
Radnja se odvija u Rimu, u kući porodice Ardengo, tokom samo nekoliko dana (obično dva ili tri). Porodica je na ivici finansijskog kolapsa – kuća je pod hipotekom, imanje se raspada. Udovica Marijagracija, još uvek privlačna, ali već u godinama, održava dugogodišnju vezu sa Leom, ciničnim, materijalističkim i nemoralnim čovekom koji je nekada bio ljubavnik porodične prijateljice Lize. Leo sada gubi interesovanje za Marijagraciju i počinje da zavodi njenu ćerku Karlu, 24-godišnju devojku koja se oseća zarobljeno u dosadnom, praznom životu i sanja o „novom početku“ – pa ona pristaje da spava sa Leom na svoj rođendan kako bi „nešto promenila“.
Mikele, sin porodice, idealista i intelektualac, svestan je cele prljavštine situacije – ponižavajućeg odnosa svoje majke, Leove manipulacije, sestrinih odluka – ali ga parališe ravnodušnost i nemogućnost da deluje. Njegovi besni monolozi i pokušaji „herojskog“ čina (npr. suočavanje sa Leom ili pokušaj zavođenja Lize) završavaju se apsurdom i nemoći. Svi likovi su „ravnodušni“: ne osećaju pravu ljubav, mržnju, stid ili kajanje – samo mehanički prolaze kroz lažne gestove, seksualne igre i materijalne proračune.
Moravija nemilosrdno analizira propast italijanske buržoaske klase tokom uspona fašizma: moralno propadanje, odsustvo autentičnih vrednosti, dominaciju novca i seksa kao jedinih pokretača. Roman je kritika buržoazije koja je izgubila svaku vitalnost i sposobnost za pobunu ili promenu. Stil je suv, precizan, sa dugim introspektivnim pasažima koji pokazuju unutrašnju prazninu likova.
Ravnodušni ljudi najavljuje glavne motive celokupnog Moravijevog opusa: otuđenje, nemogućnost istinske komunikacije, erotsku opsesiju kao bekstvo od praznine i egzistencijalnu apatiju. Delo je uticalo na kasniju evropsku književnost (Kami, Sartr) i ostaje snažan portret „vremena ravnodušnosti“.
One copy is available
