Pa da mi je i dolinom smrti proći

U početku, Maks-Jozef je samo jedan slučaj. Jedan od debelih dosijea na klinici. Ali u ovoj knjizi Maks-Jozef oživljava. Gertraud Lamija ovde prepričava svoja sećanja, opisujući nemilosrdne uspone i padove podmukle bolesti koja se konačno pokazala neizlečivom. Knjigu je posvetila sećanju na svoje dete, ali treba da bude i uteha svima onima koji su bačeni u vrtlog obračuna između života i smrti. „Dolina je veoma mračna“, rekao je jednom Maks-Jozef. Ali hodanje dolinom obasjano je toliko svetla, od nade i vere.