Slobodan Žunjić
Slobodan Žunjić (Priština, 20. oktobar 1949 – Beograd, 9. mart 2019) je bio istaknuti srpski filozof, istoričar filozofije i prevodilac, poznat po svojoj erudiciji i doprinosu razumevanju antičkog i srpskog filozofskog nasleđa.
Studirao je filozofiju i klasične nauke na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je diplomirao 1972. godine sa tezom „Elejska teorija bića“, za koju je dobio Oktobarsku nagradu. Na istom fakultetu je magistrirao i doktorirao, a kao Humbolt stipendista boravio je u Nemačkoj (Frajburg 1976, Tibingen 1982/83) i SAD (Filadelfija 1997/98).
Žunjić je dvadeset godina predavao antičku filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1977–1997) i honorarno na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Prvi je 1990. godine u univerzitetsku nastavu uveo predmete vizantijske filozofije i hermeneutičke filozofije.
Njegova bibliografija obuhvata više od 30 knjiga, uključujući:
- Aristotel i henologija (1988),
- Fragmenti Eleonora (1984),
- Hajdeger i predsokratovci,
- četvorotomna studija Proročanstvo i suština – istorija konceptualne logike kod Srba (2013).
Takođe je prevodio dela sa grčkog, nemačkog i engleskog jezika, uključujući prevod Istorije filozofije Frederika Koplstona.
Slobodan Žunjić je ostavio dubok trag u srpskoj filozofiji, poznat po svojoj sposobnosti povezivanja različitih filozofskih tradicija i dubokom razumevanju filozofske misli.
Titles in our offer
Istorija srpske filozofije
Slobodan Žunjić bietet in seinem Buch „Geschichte der serbischen Philosophie“ einen umfassenden Überblick über die Entwicklung des serbischen philosophischen Denkens vom Mittelalter bis zum Ende des 20. Jahrhunderts. Das Werk umfasst den Zeitraum von der
Martin Hajdeger i nacionalsocijalizam
Slobodan Žunjić untersucht in seinem Buch „Martin Heidegger und der Nationalsozialismus“ (1992) ausführlich den Zusammenhang zwischen Martin Heideggers Philosophie und seiner Beteiligung am Nazi-Regime.