Vicente Blasco Ibanez

Visente Blasko Ibanjez (1867–1928) bio je španski romanopisac, novinar i politički aktivista, čije su knjige uživale veliku međunarodnu popularnost, a neke su prevedene na hrvatski i srpski jezik. Njegovo delo karakteriše realizam, snažan društveni angažman i sklonost ka dramatičnim, vizuelno bogatim narativima.

Među najpoznatijim prevodima u našem regionu su Četiri jahača Apokalipse (Los cuatro jinetes del Apocalipsis), roman o Prvom svetskom ratu koji ga je proslavio širom sveta, zatim Krvava i arena (Sangre y arena), priča o životu toreadera i njegovim unutrašnjim borbama, kao i Katedrala (La catedral), delo snažne društvene kritike. Mare Nostrum (Mare Nostrum), špijunsko-ratni roman smešten u Mediteran tokom Prvog svetskog rata, takođe se može naći u prevodu. Ovaj roman je takođe bio izuzetno popularan kod hrvatske javnosti zahvaljujući filmskim adaptacijama i živopisnoj radnji.

Ibanjez je rođen u Valensiji, gde je u ranom detinjstvu postao istaknuti republikanac i osnivač novina El Pueblo. Više puta zatvaran zbog političkih govora, ostao je simbol borbe protiv monarhijske represije. Njegovi rani romani — Arroz y tartana, Flor de mayo, La barraca, Entre naranjos — tematski su vezani za život Levantea, društvene sukobe i patnju ugnjetavanih. U inostranstvu je najveću slavu stekao romanima inspirisanim Prvim svetskim ratom, među kojima centralno mesto zauzimaju „Četiri jahača Apokalipse“ i „Mare Nostrum“.

Ukupno je napisao više od trideset romana, putopisa i eseja, među kojima se ističu La horde, El intruso, El paraíso de las mujeres, La reina Calafia i opsežni ciklusi putopisa. Pred kraj života živeo je u Francuskoj i SAD, gde je predavao i pisao. Njegova dela su kombinacija političke strasti, oštrog realizma i izrazite narativne energije, što ga čini jednim od najprevođenijih i najuticajnijih španskih pisaca svog vremena.