Stope u snijegu

Priča počinje božićnom idilom na snegu: Anet i njen mlađi brat Dani žive skromno sa bakom u planinskom domu. Anet je uzorna učenica i brižna sestra, ali njen život se okreće naglavačke kada joj majka umre na porođaju, ostavljajući je da se brine o porodici. U školi se sukobljava sa Lusijenom, dečakom koji je ljubomoran na njene ocene i dostignuća. Lusijenov očaj i bes kulminiraju tragičnim incidentom na snegu: dok se sanka, on slučajno (ili namerno?) baca Anet u jamu, a kasnije, u panici, slomi malom Daniju nogu i ostavi ga da pati na hladnoći. Dani, slomljene noge i srcelom, postaje invalid i povlači se u sebe, dok Anet cveta od mržnje prema Lusijenu, tražeći osvetu umesto oproštaja. Lusijen, optužen za zločin, beži u planine, gde upoznaje starca - bivšeg misionara koji nosi sopstvene ožiljke od greha i gubitka. Kroz njihovo prijateljstvo, Lusijen uči dubinu Božjeg oproštaja i hrabrost da se vrati i popravi štetu. Radnja se odvija kroz zimske oluje i prolećna otapanja, simbolizujući unutrašnju transformaciju likova. Anet mora da se suoči sa otrovom mržnje, dok Dani, poput „blaga u snegu“, otkriva moć ljubavi. Knjiga se završava porukom da je oproštaj teško postići, ali donosi veću radost od osvete – lekcija koja decenijama odjekuje kod čitalaca.