Über den Humanismus

Delo je nastalo kao odgovor na egzistencijalistička tumačenja njegovog ranijeg dela, posebno „Bića i vremena“. Hajdeger smatra da tradicionalni humanizam, koji čoveka stavlja u centar sveta definišući ga kao „racionalnu životinju“, ne doseže do istinske suštine čoveka. On kritikuje metafizičke pretpostavke humanizma, tvrdeći da one ignorišu pitanje bića (Sein). Umesto toga, Hajdeger predlaže da je čovek „Dasein“ – biće koje stoji u odnosu na biće, čije je postojanje uvek već „bačeno“ u svet i usmereno ka razumevanju sopstvenog postojanja.

Jezik igra ključnu ulogu u Hajdegerovom razumevanju. On tvrdi da je jezik „kuća bića“, a ne samo sredstvo komunikacije, i da čovek učestvuje u otkrivanju bića kroz jezik. Humanizam, prema Hajdegeru, ne sme uzdizati čoveka kao gospodara sveta, već ga mora shvatiti kao „pastira bića“, koji čuva i brine o biću.

Hajdeger takođe odbacuje apstraktne pojmove slobode i dostojanstva koji dominiraju humanističkim diskursima, pozivajući na dublje razmišljanje o čovekovom mestu u svetu kroz „misljenje bića“. Ovo delo predstavlja pomak od antropocentrizma ka ontološkom razumevanju čoveka.