Ptice umiru pjevajući

Ptice umiru pevajući je najpoznatiji roman australijske spisateljice Kolin Mekalou. Radnja prati život porodice Kliri od 1915. do druge polovine 20. veka, a centar priče je Megi Kliri, jedina ćerka u velikoj porodici siromašnih novozelandskih doseljenika.

Porodica se seli na ogromno australijsko imanje Drogeda, vlasništvo bogate i stroge Meri Karson. Tamo Megi upoznaje mladog sveštenika Ralfa de Brikasa. Između njih se razvija jaka emotivna veza, koja godinama prerasta u ljubav. Ralf, međutim, bira crkvenu karijeru i ambiciju umesto lične sreće. Ohrabren Meri Karson, koja je opsednuta Ralfom, prihvata put ka visokim crkvenim položajima, svestan da se time distancira od Megi.

Megi odrasta noseći osećaj gubitka. Udaje se za farmera Luka O'Nila, nadajući se da će zaboraviti Ralfa, ali brak se pokazuje nesrećnim. Luk je hladan i fokusiran na posao, dok Megi ostaje emotivno vezana za čoveka kojeg ne može imati. Tokom susreta sa Ralfom na usamljenom ostrvu, dobija šansu za kratku ljubavnu vezu iz koje se rađa sin Dana.

Drugi deo romana prati živote Megine dece, posebno Dejna, koji, poput Ralfa, oseća poziv u Crkvu. Njegovu sudbinu, kao i sudbine ostalih članova porodice, obeležavaju gubici, neostvarene želje i žrtve koje ljubav zahteva.

Naslov je zasnovan na legendi o ptici koja ceo život traži trn i na svom najdužem trnu peva najlepšu pesmu pre nego što umre. Ova legenda simbolizuje Megi i Ralfa, koji istovremeno doživljavaju najveću ljubav i najveću patnju. Roman kombinuje porodičnu sagu, ljubavnu priču i prikaz života u australijskoj divljini i istražuje sukob između dužnosti, ambicija i lične sreće.