Muškarac i dječak

Harijeva supruga, Džina, ambiciozna novinarka, ostavlja ga sa njihovim četvorogodišnjim sinom, Patom, i odlazi u Japan da ostvari svoj san, dok se Hari suočava sa očinstvom nespreman. Roman je dirljiva i duhovita saga o muškoj ranjivosti u svetu gde muškarci poput Harija – karijeristi bez empatije – iznenada postaju samohrani očevi.

Hari, neiskusan i u panici, uči da menja pelene, suočava se sa noćnim strahovima deteta i izazovima svakodnevne rutine, dok se njegov otac, stariji Hari, bori sa demencijom i približava se smrti. Ova dualnost – biti otac sinu i sin ocu – duboko oblikuje Harijevu transformaciju od sebičnog dečaka do odgovornog čoveka.

Parsons majstorski kombinuje humor i patnju: Harijevi neuspeli sastanci, prijatelji koji ga podržavaju (poput Sid, jake žene koja mu pomaže) i trenuci čiste ljubavi prema Patu – poput priča za laku noć ili igara u parku – čine roman univerzalnim portretom očinstva. Tematski, knjiga kritikuje „mačo“ mitove 90-ih, naglašavajući da prava muškost leži u ranjivosti i posvećenosti.

Džina se vraća sa svojim verenikom, tražeći sina, ali Hari, sada jači, odbija da se vrati svom starom životu. „Čovek i dečak“ je himna ljubavi između oca i sina, podsećajući nas da „život počinje u 30. godini“ - ne karijerom, već odgovornošću. Prevedena na brojne jezike, uticala je na generacije, čineći Parsonsa glasom modernog očinstva.