Prezir / Agostino

Prezir (1954) je egzistencijalni roman o raspadu braka i muškoj opsesiji. Glavni junak, Rikardo Molteni, intelektualac ​​i scenarista, radi na filmovima koje prezire kako bi finansijski izdržavao svoju suprugu Emiliju, lepu, ali neobrazovanu ženu iz siromašne porodice. U početku idiličan brak počinje da puca: Emilija postaje hladna, distancirana i na kraju prezire svog muža. Rikardo, opsednut potrebom da razume zašto, analizira svaki detalj njihovog odnosa – novac, svoj rad u filmskoj industriji (posebno saradnju sa producentom Prohazkom), seksualnost i komunikaciju. On tumači njeno ponašanje kroz mit o Odiseju i Penelopi (radi na scenariju za adaptaciju), videći sebe kao intelektualca koji ne može da zadovolji svoje instinktivne potrebe. Vrhunac je na putu ka Kapriju, gde se sukob intenzivira i prezir postaje nepovratan. Ovde Moravija istražuje nemogućnost istinske komunikacije u braku, erotski i klasni razdor, muški narcizam i destruktivnu potrebu za razumevanjem. Roman je najpoznatiji po adaptaciji Žan-Lika Godara („Le Mépris“, 1963) sa Brižit Bardo i Mišelom Pikolijem u glavnim ulogama.

Agostino (1944, napisan 1942, zabranjen pod fašizmom) je kratki roman/novela o prelasku iz detinjstva u adolescenciju. Trinaestogodišnji Agostino provodi leto na italijanskoj obali sa svojom prelepom majkom udovicom. Do tada je duboko vezan za nju – ponosan je na njenu lepotu, vodi je na brod, uživa u njihovoj intimnosti. Ali kada njegova majka počne da flertuje sa mladom Renatom, Agostino se oseća ljubomorno i zbunjeno. Shvata da njegova majka nije samo njegova majka, već i seksualno biće – ona privlači muškarce, ima svoje želje. Da bi se osvetio ili nadoknadio gubitak, Agostino se druži sa grupom grubih, vulgarnih dečaka i njihovom starijom „vođom“ Sarom (sumnjivom spasiteljkom). Kroz njih doživljava svoje prve seksualne impulse, nasilje, poniženje i sazrevanje. Roman se završava Agostinovim osećajem gubitka nevinosti i nemogućnošću povratka u detinjstvo. Moravija majstorski prikazuje psihologiju puberteta: Edipov kompleks, klasne razlike, seksualno buđenje i bolno otkriće roditelja kao nezavisnih pojedinaca.

Oba dela dele Moravijine motive: erotsku dinamiku, otuđenje, nemogućnost posedovanja drugog i egzistencijalnu prazninu. „Prezir“ je više introspektivan i usmeren na brak, dok se „Agostino“ fokusira na krizu identiteta adolescenata. Zajedno, oni pokazuju širinu Moravijinog istraživanja ljudske psihe i seksualnosti.