August Šenoa
August Šenoa (14. novembar 1838 — 13. decembar 1881) bio je jedan od najznačajnijih hrvatskih pisaca 19. veka i začetnik moderne hrvatske književnosti. Rođen je u Zagrebu, školovao se u Pragu, a po povratku u domovinu radio je kao novinar, urednik, gradski beležnik. Njegovo stvaralaštvo imalo je veliki uticaj na tadašnji kulturni život Hrvatske.
Šenoa je najpoznatiji po istorijskim romanima koji kombinuju romantične, realističke i nacionalne elemente, kao što su Zlatarevo zlato (1871), Čuvaj se Senjske ruke, Čećajka buna (Seljačka buna) i Diogen. U ovim delima uspešno je rekonstruisao hrvatsku istoriju i istovremeno promovisao domoljublje, moralne vrednosti i društvenu odgovornost.
Pisao je i pripovetke, pesme, prikaze i feljtone, uređivao časopis Vijenac, kroz koji je oblikovao književne i kulturne tokove. Posebno je značajan njegov lingvistički doprinos – zalagao se za standardizaciju hrvatskog jezika i njegovo obogaćivanje književnim izrazom.
Umro je mlad, u 43. godini, nakon što se razbolio dok je pomagao potrebitima tokom velike zagrebačke poplave 1880. Njegov književni i kulturni uticaj ostaje trajni temelj hrvatske književnosti.
Naslovi u ponudi
La trezoro de l'orajisto
Prijevod Šenoinog romana Zlatarovo zlato na esperanto.
Mladi gospodin / Prosjak Luka
Mladi gospodin: August Šenoa opisuje kapelana Janka Lugarića, koji se pravim imenom zvao Janko Puškarić (1801-1874), a do smrti je bio kapelan u raznim župama u Hrvatskom Zagorju, Pokuplju i Turopolju.
Mladi gospodin, Prosjak Luka
Mladi gospodin: August Šenoa opisuje kapelana Janka Lugarića, koji se pravim imenom zvao Janko Puškarić (1801-1874), a do smrti je bio kapelan u raznim župama u Hrvatskom Zagorju, Pokuplju i Turopolju.
Pet stoljeća hrvatske književnosti #59: August Šenoa I
Band Nr. 1 der Reihe „Fünf Jahrhunderte kroatischer Literatur“ ist August Šenoa gewidmet, einem der bedeutendsten kroatischen Schriftsteller des 19. Jahrhunderts.
Pjesme
Die erste vollständige und kritische Ausgabe, herausgegeben von Dr. Milan Šenoa und Dr. Slavko Ježić zum 50. Todestag des Dichters.
