Inferno / Okultni dnevnik : brak s Harrietom Bosse
Posebno mesto u Strindbergovoj književnoj zaostavštini zauzima takozvani Okultni dnevnik. Ništa se s tim ne može uporediti.
Okultni dnevnik počinje 21. februara 1896, kada se Strindbergova velika paklena kriza bližila vrhuncu. Nešto pre toga smestio se u čuveni hotel „Orfila” u Parizu. „Od tog vremena...“, piše on u Infernu, „primetio sam niz otkrića, koje nisam mogao sebi da objasnim, a da ne pribegnem postojanju nepoznatih sila“. Od tada pišem beleške, koje se postepeno gomilaju i formiraju dnevnik“.
Od početka se zadovoljavao da u sažetom obliku beleži „neobične slučajeve“, čudne događaje i detalje u kojima je i sam video čuda ili znake, poruke sila. Ove rane beleške su ubrzo formirale prvi nacrt materijala za obe njegove ispovesti, Inferno i Legende. Međutim, njegove beleške postaju razumljive drugima tek u proširenom, uređenom obliku, što donosi sopstvene interpretacije tih zapažanja. Beleške sve više prerastaju u opširnu ispovest i ispunjene su razmatranjima i razmišljanjima i njegovim doživljajima. „Okultno” se sve više povlači u drugi plan, ali ipak potpuno nestaje. Pogotovo otkako je Harijet Bos ušla u njegov život 1900. godine, to delo je postalo dnevnik u uobičajenom smislu te reči. Harijet i njegov odnos prema njoj od tada dolaze do izražaja. Nakon što ga je konačno napustila i ušla u novi brak, on zaustavlja taj dnevnik o svom životu. Poslednja datirana beleška je 11. jula 1908. Tog dana, Strindberg napušta stan u Karlavagenu, gde su on i Harijet Bos nastanili svoj dom posle braka, i useljava se u svoj poslednji stan na Blatornetu, Drotninggatan 85. (Iz predgovora Torstena Eklunda)
Primerak je dostupan kao deo kompleta knjiga "August Strindberg: Odabrana djela 1-10"
Pregledajte komplet1. Crvena soba
Crvena soba je prvi moderni švedski roman, objavljen kada je autor imao samo 30 godina, a u kome je Strindberg na neponovljiv način uspeo da poveže i stopi rodovsko-žanrovske orijentacije narativne proze, drame i romana.
2. Brakovi / Povijesne minijature
Zbirka pripovedaka Brakovi donela je Strindbergu optužbe za bogohuljenje, a zbog kritika emancipacije žena izazvala je i reakcije liberalnih krugova. Iako je na sudu oslobođen optužbi, slučaj ga je psihički uticao i od tada je trajno proganjan.
3. Inferno / Okultni dnevnik : brak s Harrietom Bosse
Posebno mesto u Strindbergovoj književnoj zaostavštini zauzima takozvani Okultni dnevnik. Ništa se s tim ne može uporediti.
4. Sin služavke: Povijest razvitka jedne duše 1849-1871.
Jedan od autobiografskih romana Avgusta Strindberga u kojem svoje detinjstvo opisuje kao teže nego što je zaista bilo.
5. Ispovijed jednog luđaka
Godine 1875. Strindberg je upoznao baronicu Sirri fon Esen i zaljubio se. Za dve godine dešava se neizbežno: baronica se razvodi od barona i udaje se za Strindberga, prihvatajući mnogo neizvesniju budućnost zarad te ljubavi.