Osnova cjelokupne nauke o znanosti
U središtu Fihteovog filozofiranja je „učenje o nauci“, koje je tokom godina uređivao sedam puta. Drugo izlaganje (1794), po kome je napravljen ovaj prevod, ostalo je najuticajnije.
Sasvim neočekivano, tridesetdvogodišnji Fihte je u zimskom semestru 1794/95. postavljen za profesora Univerziteta u Jeni. Gete, koji je savetovao univerzitet, to je predložio.
Fihte drži svoje prvo predavanje o nauci bez pisanja kompletnog, strukturiranog rukopisa, već umesto toga beleži glavne ideje pre svakog predavanja. Iz ovoga proizilazi „Osnova celokupnog učenja o nauci“ kao Fihteovo sistematsko glavno delo i centralni tekst nemačkog idealizma.
U predmetnom iskustvu, Fihte je pokazao ne samo praktične već i teorijske principe i time pokazao vezu između teorijskog i praktičnog uma. Sa ovim dostignućem, njegovo delo je postalo polazna tačka nemačkog idealizma.
Jedan primerak je u ponudi
- Podvlačeno penkalom/flomasterom
