Interpretacija Krležina romana Povratak Filipa Latinovicza
Autor pristupa delu kroz prizmu arhetipske kritike i vidi ga kao delo koje istražuje duboke egzistencijalne teme kroz introspektivnu naraciju i simboličku strukturu, čineći ga jednim od ključnih romana hrvatske modernističke književnosti.
Engelsfeld ističe da Filipov proces individuacije oblikuje njegov antitetični pogled na svet, gde se racionalno i emocionalno, svesno i nesvesno, suprotstavljaju. Filipova introspektivna potraga za samim sobom vodi ga kroz analizu sopstvenih trauma, sećanja i odnosa sa majkom, što simbolizuje dublju egzistencijalnu krizu.
Roman se takođe bavi pitanjem identiteta i pripadnosti, gde Filipov povratak predstavlja pokušaj pomirenja sa sopstvenom prošlošću i kulturnim nasleđem. Engelsfeld povezuje ovaj motiv sa temama prisutnim u Krležinim kratkim pričama, poput „Đavolje ostrvo“, koje istražuju slične probleme identiteta i smisla života.
Engelsfeldova analiza takođe naglašava simboličku dimenziju romana, gde se likovi i događaji tumače kao arhetipski obrasci koji odražavaju univerzalne ljudske dileme. Filipova umetnička kriza i nemogućnost stvaranja postaju metafora za širu duhovnu i kulturnu krizu modernog čoveka.
Jedan primerak je u ponudi
- Zapisi olovkom
