Vlak je bio točan
Prvi roman Hajnriha Bela. Ovo delo (1949) postavilo je temelje za kasniju Belovu karijeru, u kojoj je nastavio da istražuje teme moralne odgovornosti i posledica rata, što mu je donelo Nobelovu nagradu za književnost 1972. godine.
Radnja prati mladog nemačkog vojnika Andreasa, koji putuje vozom na Istočni front 1943. godine, tokom rata. U vozu, suočen sa neposrednom opasnošću i strahom od smrti, Andreas prolazi kroz duboku unutrašnju krizu. Kroz razgovore sa drugim vojnicima i sopstvene misli, roman istražuje teme uzaludnosti rata, gubitka nade i moralnih dilema pojedinca u totalitarnom sistemu.
Andreasov opsesija tačnošću voza simbolizuje neizbežnost sudbine i dehumanizujuću prirodu rata. Kako voz napreduje, njegova anksioznost raste, a predosećaj sopstvene smrti postaje sve jači. Roman karakteriše minimalistički stil, snažni psihološki uvidi i kritika rata, što ga čini ključnim delom nemačke posleratne književnosti, takozvane Trümmerliteratur (književnosti propasti). Belov fokus na unutrašnji svet lika i njegovu nemoć pred istorijskim silama odražava iskustva generacije traumatizovane ratom.
Jedan primerak je u ponudi
- Pečat biblioteke
- Podvučeno olovkom
