Romeo, Julija i tama
U okupiranom Pragu 1942. godine, student Pavel skriva ranjenu Jevrejku Hanu. U opasnosti i strahu, između njih se rađa snažna ljubav. Gestapo ih otkriva, Pavel umire mučen tokom istrage, a Hana preživljava Holokaust noseći uspomenu na njihovu tragičnu ro
„Romeo, Julija i tama“ (1956) Jane Otčenaške je snažan češki roman o ljubavi u najmračnijim danima nacističke okupacije. Radnja se odvija u Pragu 1942. godine, nakon Hajdrihovog atentata i uvođenja vanrednog stanja.
Pavel, student i član antifašističkog otpora, dobija zadatak da nekoliko dana skriva Hanu, mladu Jevrejku koja je pobegla iz transporta u logor smrti. U malom stanu na tavanu, pod stalnom pretnjom Gestapoa, racijama i prijavama komšija, između njih dvoje raste duboka emotivna i ljubavna veza.
U uslovima u kojima svaki dan može biti poslednji, dele strah, glad, poeziju i nežne trenutke koji postaju njihovo jedino utočište. Otčenašek suptilno prikazuje kako se u ekstremnim okolnostima rađa intenzivna bliskost i osećaj smisla života.
Tragedija se dešava kada Gestapo, nakon što dobije dojavu, izvrši raciju u stanu. Pavel pokušava da zaštiti Hanu, biva zarobljen i mučen, ali nikoga ne izdaje. Umire u zatvoru. Hana je deportovana, preživljava rat i nosi ožiljak te kratke, ali ključne ljubavi do kraja života.
Roman se ističe realističnim prikazom svakodnevnog života pod okupacijom, psihološkom dubinom i uzdržanim, gotovo dokumentarnim stilom. Bez patetike, snažno prenosi antiratnu i humanističku poruku. Jedno je od najvažnijih književnih svedočanstava češkog otpora i čovečnosti tokom Holokausta.
Jedan primerak je u ponudi
