Sudbina nepoznata
Špijunski triler Agate Kristi, redak primer njenog odstupanja od klasičnog detektivskog žanra ka špijunaži iz vremena Hladnog rata. Roman je objavljen tokom vrhunca Hladnog rata, sa temama otmice naučnika i tajnih laboratorija.
Glavna junakinja Hilari Krejven je duboko nesrećna žena: izgubila je ćerku od meningitisa, muž ju je ostavio zbog druge žene, njen život je prazan. U hotelu u Kazablanki, sprema se da izvrši samoubistvo tabletama. Tamo je presreta britanski obaveštajni oficir Džesop, koji joj nudi alternativu: umesto smrti, opasnu misiju. Hilari fizički podseća na Oliviju Beterton, suprugu britanskog fizičara Tomasa Betertona koji je nestao (navodno je prebegao na Istok). Hilari mora da preuzme njen identitet, putuje avionom i prati put do „nepoznatog odredišta“ - tajnog utočišta gde su naučnici držani protiv svoje volje i primorani da rade za misterioznu organizaciju.
Putovanje je puno napetosti: letovi, promene identiteta, sumnjivi pratioci (među njima Englezi, Francuzi, Amerikanci). Hilari stiže u zatvoreni, moderni kompleks u planinama (sličan utopijskom zatvoru), gde vlada totalitarni režim pod vođstvom harizmatične Frau Elke i vođe Borisa. Naučnici žive u lažnoj slobodi, ali su drogirani i praćeni; cilj je stvaranje „novog sveta“ kroz nauku.
Hilari otkriva da je Tomas Beterton ubijen jer je odbio da sarađuje, a Olivija je bila ključ za ulazak. Roman kulminira bekstvom, otkrivanjem istine i spasavanjem – sa tipičnim Kristijevim obrtom: nije sve crno-belo, a motivacije su složene.
Kristi kombinuje psihološku dubinu (Hilarina transformacija od samoubilačke do hrabre heroine), špijunsku akciju i kritiku totalitarizma. Nema Poaroa ni Marpl – fokus je na običnoj ženi u vanrednoj situaciji. Knjiga je dinamična, napeta, sa elementima egzotike (Maroko, avion, planine), ali i paranoje Hladnog rata.
Jedan primerak je u ponudi
