Ognjem i mačem
„Ognjem i mačem“ (1884) je epski istorijski roman o Hmeljnickom ustanku (1648–1651). Prati avanture viteza Jana Skšetuskog, njegovu ljubav prema Heleni i krvave sukobe između Poljaka, Kozaka i Tatara na ukrajinskim stepama.
Henrik Sjenkjevič (1846–1916), poljski dobitnik Nobelove nagrade (1905), napisao je Ognjem i mačem kao prvi deo velike trilogije o 17. veku. Roman je objavljen 1884. godine i odmah je postao ogroman uspeh, jedno od najčitanijih dela poljske književnosti.
Radnja je smeštena u turbulentni period Hmeljnickog ustanka (1648–1651), kada su zaporoški Kozaci predvođeni Bogdanom Hmeljnickim ustali protiv Poljske. Sjenkjevič prikazuje dramatične događaje kroz sudbinu mladog husarskog poručnika, Jana Skšetuskog, koji se zaljubljuje u lepu Helenu Kurcevičuvnu. Njihova ljubavna priča isprepletena je sa velikim istorijskim događajima: opsadama, bitkama (Žuta Voda, Kruta Voda, Berestečko), divljim tatarskim napadima i kozačkim ustancima.
Roman je bogat živopisnim likovima: plemenitim Skšetuskim, divovskim vojnikom Zaglobom (jednim od najuspešnijih komičnih likova u poljskoj književnosti), hrabrim Podbipjentom, a sa druge strane moćnim Hmeljnickim i krvožednim Bohunom.
Sjenkjevič piše u duhu Valter Skotove tradicije, ali sa izrazitim poljskim nacionalnim patosom. Idealizuje poljsko plemstvo, katoličku veru i herojstvo, dok Kozake i Tatare prikazuje u tamnijim bojama. Stil je dinamičan, pun akcije, bitaka, ljubavi i herojskih podviga, što je roman učinilo izuzetno popularnim.
U hrvatskom prevodu u izdanju Knjižnica dobrih romana bio je jedan od najomiljenijih istorijskih romana međuratnog perioda. Delo je snažno uticalo na poljski nacionalni identitet i još uvek se smatra klasikom avanturističko-istorijske proze.
Ognjem i mačem je i danas uzbudljivo štivo, kombinujući epsku širinu, romantičnu ljubav i krvavu istoriju 17. veka. Slede ga Potop i Gospodar Volodimir.
Jedan primerak je u ponudi
- Pohabane korice
