Sa osmijeha
U svojoj zbirci kratkih priča i novela „Sa osmehom“ (1927), Pavao M. Rakoš donosi intimne, svakodnevne slike života prožete nežnim lirizmom, refleksijom, suptilnim emocijama.
Rakoš (1877–1966), pisac iz Srijema i plodan prevodilac iz Osijeka, ovde se predstavlja kao tihi posmatrač običnog čoveka. Priče su uglavnom introspektivne i realistične, usmerene na svakodnevni život, male drame, sećanja i unutrašnje svetove likova. Ton je smiren, refleksivan i blago melanholičan, sa blagim lirskim prizvukom.
Sam naslov Od osmeha sugeriše da autor želi da uhvati trenutke topline, nežnosti ili ironije sudbine u naizgled običnim situacijama, ali bez prisilnog optimizma ili komičnog pristupa. Delo pripada onoj skromnijoj, regionalnoj grani hrvatske međuratne proze koja se više oslanja na autentičnost iskustva nego na velike teme ili stilsko eksperimentisanje.
Sa osmehom ostaje zanimljiv dokument osječke i slavonske književne scene 1920-ih – skroman, iskren i tih glas prevodioca i hroničara svakodnevice koji je više poznat po svojim prevodima nego po sopstvenom književnom radu.
Dva primerka su u ponudi
Primerak broj 2
- Blago oštećenje korica
