Kad sam bio mali dječak

Kad sam bio mali dečak je autobiografska knjiga u kojoj se Erih Kestner vraća u svoje detinjstvo u Drezdenu, gradu građanskog reda, školskih pravila i porodičnih rituala, ali i u svet koji će kasnije nestati u ratovima i društvenim slomovima. Knjiga je prvi put objavljena 1957. godine i zauzima posebno mesto u njegovom opusu jer oblikuje lična sećanja sa istom jasnoćom, humorom i emocionalnom preciznošću po kojoj su poznata njegova dela za decu.

Umesto velike autobiografske panorame, Kestner gradi niz kratkih epizoda iz svojih ranih godina: odnos sa roditeljima, posebno sa majkom, školski incidenti, dečački strahovi, osećanja stida, sitnog ponosa, prvi sukobi sa autoritetima i oprezno otkrivanje sveta odraslih. Pominju se i veoma specifični motivi koji knjizi daju živost i lični pečat - dečji strah od Božića, školske tenzije, susreti sa nasilnijim vršnjacima poput Riharda Naumana, kao i svakodnevni život u kome se dečja osetljivost sudara sa pravilima i očekivanjima tadašnjeg društva. Upravo zbog takvih scena knjiga ne deluje kao ulepšana nostalgija, već kao pažljivo rekonstruisan unutrašnji svet dečaka koji posmatra, seća se i pokušava da razume ljude oko sebe.

Posebna vrednost dela leži u kombinaciji svetline i senke. Kestner piše toplo i duhovito, ali bez sentimentalnog ulepšavanja: iza nežnih sećanja krije se stalna svest o prolaznosti vremena i krhkosti buržoaskog sveta u kome je odrastao. U njegovom opusu, ova knjiga stoji kao važan autobiografski pandan romanima za mlade, jer pokazuje odakle potiču njegova trajna osetljivost na dečju perspektivu, moralna jasnoća i blaga ironija. Zato Kad sam bio mali dečak nije samo knjiga sećanja, već i veoma uspešan književni portret detinjstva, porodice i jednog istorijskog vremena.