Obiteljska sreća
„Porodična sreća“ (1859.) je značajno delo Tolstojevog ranog stvaralaštva. Za razliku od njegovih kasnijih moralističkih dela, ovde Tolstoj nudi nežnu, intimnu priču, usmerenu na lične odnose, što je čini jedinstvenom u njegovom opusu.
U Rusiji 19. veka, sedamnaestogodišnja Maša, nakon gubitka roditelja, oseća težinu usamljenosti u svom seoskom domu. Njen život je obasjan dolaskom Sergeja Mihajloviča, porodičnog prijatelja i zrelijeg čoveka, čije prisustvo donosi toplinu i nadu. „Porodična sreća“, jedno od intimnijih dela Lava Tolstoja, prati Mašinu emocionalnu i duhovnu evoluciju kroz ljubav i brak.
Maša se zaljubljuje u Sergeja, očarana njegovom mudrošću i nežnošću. Njihova veza cveta, ali brak donosi neočekivane izazove. Maša, puna mladalačkih ideala, sanja o strastvenom životu, dok Sergej traži mir seoskog života. Selidba u grad dodatno komplikuje stvari: Mašu privlači glamur društvenih krugova, dok Sergej ostaje veran jednostavnosti. Njihovi sukobi otkrivaju različite perspektive o ljubavi i sreći, a Maša prolazi kroz unutrašnju borbu između ličnih želja i porodičnih dužnosti. Na kraju krajeva, kroz rođenje dece i pomirenje, Maša pronalazi dublje značenje u porodičnom životu, shvatajući da sreća leži u prihvatanju stvarnosti, a ne u romantičnim idealima.
„Porodična sreća“ predstavlja most između njegovih autobiografskih dela („Detinjstvo“, „Mladost“, „Mladost“) i njegovih kasnijih epova („Rat i mir“, „Ana Karenjina“). Inspirisan Tolstojevim odnosom sa Valerijom Arsenjevom, roman istražuje teme ljubavi, braka i ženske emancipacije, anticipirajući složene psihološke portrete u njegovim kasnijim delima.
Primerak je dostupan kao deo kompleta knjiga "Lav Nikolajevič Tolstoj: Izabrana djela 1-12"
Pregledajte komplet
2. Kreutzerova sonata
Lav N. Tolstoj, majstor književnosti, istražuje duboke teme ljudskog postojanja, morala i društva u svojim novelama „Mećava“, „Albert“, „Tri smrti“, „Otac Sergije“, "Krojcerova sonata", „Gospodar i sluga“, „Posle plesa“ i „Hadži Murat“.
3. Djetinjstvo / Dječaštvo / Mladost
Lav Nikolajevič Tolstoj, u svojoj autobiografskoj trilogiji Detinjstvo (1852), Dečaštvo (1854) i Mladost (1857), prati odrastanje Nikolaja Irtenjeva, mladog plemića čije iskustvo odražava Tolstojevu mladost.
4. Krivotvoreni kupon i druge pripovijesti
Priče „Jutro jednog plemića“, „Iz beleški kneza Nehludova“, „Markerove beleške“, „Vaga“, „Dva husara“, „Kavkaski zarobljenik“, „Falsifikovani kupon“, „Smrtne beleške starca Fjodora Kuzmiča“ i „Zašto?“ istražuju teme morala, društva i duhovnosti.
5. Kozaci
„Kozaci“ (1863) su ključno delo u Tolstojevom ranom stvaralaštvu, most između njegovih autobiografskih dela i njegovih kasnijih epova. Inspirisano Tolstojevim sopstvenim iskustvima na Kavkazu, delo postavlja temelje za njegovu kritiku civilizacije.
6. Obiteljska sreća
„Porodična sreća“ (1859.) je značajno delo Tolstojevog ranog stvaralaštva. Za razliku od njegovih kasnijih moralističkih dela, ovde Tolstoj nudi nežnu, intimnu priču, usmerenu na lične odnose, što je čini jedinstvenom u njegovom opusu.
7. Uskrsnuće
U svom poslednjem velikom romanu, Vaskrsenje (1899), Tolstoj kombinuje književnu umetnost sa dubokim moralnim i filozofskim razmišljanjima, čineći ga ključnim delom njegovog kasnog opusa.
8. Ana Karenjina 1
Roman koji je Fjodor Dostojevski smatrao besprijekornim, a William Faulkner nazvao najboljim romanom koji je ikada napisan, Ana Karenjina je monumentalno djelo Lava Tolstoja koji daje sveobuhvatan prikaz ruskog društva devetnaestog stoljeća.
9. Ana Karenjina 2
Roman koji je Fjodor Dostojevski smatrao besprijekornim, a William Faulkner nazvao najboljim romanom koji je ikada napisan, Ana Karenjina je monumentalno djelo Lava Tolstoja koji daje sveobuhvatan prikaz ruskog društva devetnaestog stoljeća.
Jedan primerak je u ponudi
