Obiteljska sreća
„Porodična sreća“ (1859.) je značajno delo Tolstojevog ranog stvaralaštva. Za razliku od njegovih kasnijih moralističkih dela, ovde Tolstoj nudi nežnu, intimnu priču, usmerenu na lične odnose, što je čini jedinstvenom u njegovom opusu.
U Rusiji 19. veka, sedamnaestogodišnja Maša, nakon gubitka roditelja, oseća težinu usamljenosti u svom seoskom domu. Njen život je obasjan dolaskom Sergeja Mihajloviča, porodičnog prijatelja i zrelijeg čoveka, čije prisustvo donosi toplinu i nadu. „Porodična sreća“, jedno od intimnijih dela Lava Tolstoja, prati Mašinu emocionalnu i duhovnu evoluciju kroz ljubav i brak.
Maša se zaljubljuje u Sergeja, očarana njegovom mudrošću i nežnošću. Njihova veza cveta, ali brak donosi neočekivane izazove. Maša, puna mladalačkih ideala, sanja o strastvenom životu, dok Sergej traži mir seoskog života. Selidba u grad dodatno komplikuje stvari: Mašu privlači glamur društvenih krugova, dok Sergej ostaje veran jednostavnosti. Njihovi sukobi otkrivaju različite perspektive o ljubavi i sreći, a Maša prolazi kroz unutrašnju borbu između ličnih želja i porodičnih dužnosti. Na kraju krajeva, kroz rođenje dece i pomirenje, Maša pronalazi dublje značenje u porodičnom životu, shvatajući da sreća leži u prihvatanju stvarnosti, a ne u romantičnim idealima.
„Porodična sreća“ predstavlja most između njegovih autobiografskih dela („Detinjstvo“, „Mladost“, „Mladost“) i njegovih kasnijih epova („Rat i mir“, „Ana Karenjina“). Inspirisan Tolstojevim odnosom sa Valerijom Arsenjevom, roman istražuje teme ljubavi, braka i ženske emancipacije, anticipirajući složene psihološke portrete u njegovim kasnijim delima.
Jedan primerak je u ponudi
