Die Frage nach dem Ding

Hajdeger analizira kako se u istoriji filozofije jedna stvar shvatala prvenstveno kroz kategorije subjekta i objekta – nešto što stoji pred čovekom i što on može da ispita i upotrebi. U modernom dobu, posebno sa Kantovom filozofijom, stvar postaje ono što je strukturisano kategorijama uma – pojava koja se pojavljuje ispred subjekta.

Ali Hajdeger smatra da ovaj pristup zaboravlja prvobitnu vezu između čoveka i stvari. On predlaže povratak originalnijem shvatanju: stvar nije samo predmet subjekta, već ono što sakuplja (Versammlung) – spaja u sebi različite aspekte sveta (mesto, vreme, odnose).

Stvar, na primer posuda, nije samo materijalni objekat, već omogućava sakupljanje – omogućava odnose između vode, zemlje, čoveka i neba. Time Hajdeger naglašava da se prava priroda stvari ne otkriva kroz tehničko-naučno ispitivanje, već kroz bivstvovanje-u-svetu i iskustvo.

„Pitanje stvari” je uvod u Hajdegerovo kasnije razmišljanje o tehnici, jeziku i biću, i ključno je za razumevanje njegovog okretanja od analize Daseina ka razmišljanju o Biću i stvarima.