Taksi za televiziju

Umesto angažovanog romana, sa likom heroine i stradalnice, Vesna je napisala knjigu u kojoj je glavni lik samo veoma zbunjen. Iako se u njemu nalazi sve.

Nekoliko paralelnih priča prolazi kroz Taki za televiziju. Jedna je porodična priča, druga priča o djetinjstvu, a treća o životu i radu na Hrvatskoj televiziji.

Svako malo se uključi i četvrti, pojavi se muž koji je pročitao napisano i podeli neke vrlo čudne i vesele pohvale i primedbe.

Nika sa porodicom živi u Velikoj Mlaki. Njihova kuća je ružna i mračna, pa ju je teško oživeti njegovom pažnjom. Nikada nije dva puta kuvala isto jelo, najmanje voli da pospremi, ali voli da sve bude na svom mestu.

Između slika zagrebačke svakodnevice, nižu se uspomene na djetinjstvo na periferiji Sarajeva, koje je tek trebalo da odraste i kiti se neonom.

Nika već dvadeset godina radi na Hrvatskoj televiziji. Čak i u tom svetu birokratije, spletkarenja, hodajućih ikona, ljutih hrvatskih osvetnika i faca koji su uvek na strani pobednika – svejedno da li je reč o ratu ili naručivanju kafe – ne ide mu dobro.

Vesna je niz banalnih scena pretvorila u lep, šarmantan i gotovo nežan književni tekst. Reklo bi se da joj je Bog dao naivnost neophodnu da se zgrada na Prisavlju tretira kao književna činjenica. Kaže da je oduvek pisala, ali da to nikome nije pokazala.

Ona smatra da je pisanje jedini talenat koji ima, ali nedovoljan da bude pisac. Ovo naravno nije tačno, ali zvuči dobro.