Krik i bijes
„Vrisak i bes“ (1929) je modernistički klasik američke književnosti o propadanju aristokratske porodice Kompson u okrugu Joknapataufa na američkom jugu. Naslov potiče iz „Makbeta“: „Život je priča koju priča idiot, puna je zvuka i besa, a ne znači ništa.“
Roman je podeljen na četiri fragmentirana poglavlja, svako ispričano iz perspektive drugog naratora, koristeći tehnike toka svesti da bi prikazao gubitak vremena, časti i porodičnih veza.
Prvo poglavlje (7. april 1928) vodi Bendži Kompson, 33-godišnji mentalno zaostali sin (prethodno kastriran zbog jednog incidenta), čija nelinearna svest meša sećanja iz 1898. do 1928. godine, fokusirajući se na gubitak majčine ljubavi i njegov incestuozan odnos sa sestrom Kedi. Kurziv označava prelaze između prošlosti i sadašnjosti, stvarajući haotičnu „buku“ emocionalnog haosa.
Drugo poglavlje (2. jun 1910) pripada Kventinu, studentu Harvarda opsednutom gubitkom nevinosti svoje sestre Kedi (koja se udavala i razvodila, što simbolizuje propadanje porodice). Njegove misli, pune simbola (sat bez kazaljki, voda), kulminiraju njegovim samoubistvom u reci, što odražava njegovu opsesiju čistoćom i vremenom.
Treće poglavlje (6. april 1928) opisuje Džejsona, najsurovijeg brata, ciničnog trgovca pamukom koji zlostavlja svoju nećaku Kventin (Kedinu ćerku) i krade joj novac. Njegov sarkastičan glas otkriva pohlepu i mržnju prema promenama na Jugu.
Četvrto poglavlje (Uskrs 1928) prati u trećem licu vernu crnu sluškinju Dilsi, čiju duboku veru i strpljenje Fokner suprotstavlja beloj dekadenciji. Ona simbolizuje nadolazeću nadu usred raspada.
Otac porodice, alkoholičar Džejson III, i hipohondrična majka uništavaju nasledstvo: imanje se prodaje, Kedi beži, braća čame u izolaciji. Roman kritikuje južnjački mit o slavi, istražujući rasu, klasu i vreme kroz fragmentiranu naraciju. Foknerov stil – nelinearan, introspektivan – zahteva višestruka čitanja, ali otkriva univerzalnu tragediju gubitka.
Nema primeraka u ponudi
Poslednji primerak je nedavno prodat.
