Soba na dohvat vulkana / Legenda o zemlji zrikavaca

Vladan Dobrivojević je jedna od apsolutnih pojava u srpskoj kulturi. Njegovi radovi obuhvataju svet reči koji mojih deset vrednih prijatelja i ja stvaramo decenijama. Istorija čovečanstva teče u njenu čast, u njoj se prostiru skoro svi uglovi naše planete. To je mreža koja treba da uhvati naše duše, jer je zamišljena kao veliko i nedokučivo lutanje ljudske duše koja je zalutala u ovaj zli svet. (Jovica Aćin)

U Dobrivojevićevom opusu prisutni su, eksplicitno ili implicitno – pominjemo samo neka dela i autore – od Tristana i Izolde, Pisma o puku Igorovom, mitovi o Atlantidi, Persefoni, Ikaru, Heri i Leanderu, Mrtve duše, pouke Svetih Otaca. , Lao Cea, Dostojevskog, Beketa, Bulgakova, Suhravardija, Ibh-Hadžama, Solovjeva, Kupera, Berđajeva, preko Volasa Stivensa, Hamvaša, Platona, Ortege i Gaseta, Hajdegera, do biografije Svetog Save i Andrićeve Jelene, žene koja je nema. Ali ovaj opus u celini, potvrđujući srodnost autora sa mnogim misliocima, pre svega sa Hajdegerom i Hamvasom, suštinski (kao romaneskni opus) nastavlja delo Dostojevskog, deleći sa velikim piscem interesovanje za iste teme, ali razmišljajući o njima na drugačiji način koji odgovara različitostima doba kojima pripadaju. (Jasmina Ahmetagić)