Igra s đavolovim repom

U ovom romanu seksualnost je oličenje ciničnog nasilja, izazov moraliziranju, a iznad svega, izazov licemjerju. Autor, dakle, koristi seksualnost da govori o seksualnosti kao osobini muškarca koji je prvenstveno društveno biće. nije seksualni heroj. Zupanova zaokupljenost ljudskom seksualnošću ima svoje korene u njegovom interesovanju za sve dimenzije ljudske moći i aktivnosti. Moglo bi se tvrditi da njegov glavni lik upravo u svojoj seksualnosti pokazuje pravo lice svoje ljudskosti – kakav je on čovek. Ovu ljudsku „igru” u romanu prate fundamentalni uvidi, koji su daleko od moralizirajućih, ali su neodvojivi od glavnog junaka, čak i kada on nedisciplinovanim jezikom hvali sebe, svoju potenciju, onakav kakav se agresivno može iskazati.

Ovakva proza, koja može biti šokantna ako zanemarimo Zupanovu virtuoznost i prefinjenost u pričanju i izlaganju, kod nas je velika retkost, stara je tema, ali nikada nije ovako izražena.