Dok zora ne svane

Stefani stiže u Čungking kao novinarka, suočena sa haosom rata i revolucije. Tamo upoznaje Džen, posvećenu lekarku koja se bori za kineski narod protiv japanskih osvajača i nacionalista. Njihova strastvena ljubav cveta usred opasnosti: bombe padaju, glad vlada sirotinjskim četvrtima, a političke frakcije – Kuomintang i komunisti – se sukobljavaju. Za Kineze, Stefani je „imperijalistička špijunka“, za Amerikance – „komunistička zavodnica“. Uprkos pritiscima porodice, društva i rata, bore se da žive zajedno, putujući kroz Kinu i suočavajući se sa kulturnim, rasnim i ideološkim polarnostima.

Roman bogato opisuje Kinu: zlatnožuti Jangce i plavi Ćialing u Čungkingu, hrabrost naroda naviknutog na patnju, sukob tradicije i modernosti. Han Sujin (pseudonim Elizabet Komber), Evroazijka rođena u Kini, ubedljivo prikazuje kako lična borba za ljubav odražava veću borbu naroda za slobodu. Delo nije samo romantična limunada, već duboka meditacija o identitetu, izgnanstvu i promenama u Aziji. Stefani postepeno gradi svoj identitet kao „građanka sveta“, a ljubav postaje most između Istoka i Zapada.