Noć u Kazablanki: Filmska decenija 1991-2001.
U ovoj dragocenoj knjizi Milana Vlajčića, filmske devedesete dobijaju svoje prvo sistemsko vrednovanje. Mnogo više od pukog zbira nagomilanih tekstova, reč je o korpusu sa više nego razrađenim i profilisanim konceptom.
Možda i nije slučajno, kako je to rekao Radoslav Zelenović, upravnik Jugoslovenske kinoteke, što se zbirka filmskih kritika koja odslikava prethodnu deceniju, "Noć u Kazablanki" Milana Vlajičića, promoviše sada kada obeležavamo šezdeset godina od tog legendarnog filmskog ostvarenja. Po njegovim rečima, to su sklopljeni i hronologija i dnevničke beleške i sagledavanje filmske produkcije.
U razgovoru za "Blic" autor je, odgovarajući na pitanje šta je ključna karakteristika filma na ovim prostorima u prethodnoj deceniji, rekao da je pravo čudo to što je film ovde uopšte opstao. - Rađen je sa ogromnim ličnim ulaganjima i energijama, a sa malo novca ili bez njega. I ono što je najvažnije, tih sedamdesetak filmova, kakvih nije bilo ni u mnogo srećnijim zemljama oko nas, ni po broju ni po umetničkom standardu, bili su najbolji predstavnici dobrog duha ovog naroda. Naravno, uz sportiste.
Jedan primerak je u ponudi
