Psi na jezeru
Roman istražuje kako priče spasavaju od zaborava, ali i kako skrivaju istinu o ljudskoj ranjivosti. Kratak, ali slojevit, kombinuje stvarnost sa fantazijom, podsećajući nas da je svaki susret moguća ljubav ili propast.
U beogradskom hotelu, kanadski gost doživljava moždani udar i pada u duboku komu. Dok ga iznose, recepcionar, mladić iz provincije, unosi njegovo ime u pretraživač i postaje opsednut: ko je ovaj nepoznati stranac? Roman se razvija u dva narativna toka – u prvom licu pratimo misli čoveka u komi, gde se kroz fragmente sećanja otkriva život pun izgnanstva, gubitka i neostvarenih snova; u trećem licu, recepcionar se vezuje za gosta, istražujući njegovu prošlost kroz dokumenta, priče i slučajne susrete. Kao u ogledalima koja se međusobno odražavaju, priče se množe: junaci pričaju jedni drugima priče, a u tim pričama se rađaju nove, gde se svaki život svodi na jednu rečenicu – jednostavnu, ali duboku.
Jergović, majstor melanholije, stvara bajku o usamljenosti u globalizovanom svetu: identitet se gubi u migraciji, izgnanstvu i digitalnim tragovima, a psi na jezeru – simboli lojalnosti i tuge – lutaju kroz sećanja.
Jedan primerak je u ponudi
