Humka
Kovačević priča svoju priču na direktan i jednostavan način, onaj koji odgovara i izvire iz prirode njegovih junaka, prirode koja je nenametljiva, prostodušna i ljudska.
Zbog svoje specifičnosti, svet obaveštajne službe u narodnooslobodilačkoj borbi kod nas je predstavljen pre svega novinarskim sredstvima, pa možemo slobodno reći da smo sa „Humkom“ dobili prvi poetski i psihološki roman na tu temu. Ono što „Humku“ izdvaja od prosečne ratne proze jeste gledište koje ne pati od crno-bele šeme, koje pre svega otvara prostor za čovečnost čak i u tako nehumanom događaju kao što je rat, odnosno rat unutar rata kada je u pitanju obaveštajni rad. Mogućnost dobra i zla daje čitaocu tu dramsku napetost koja ga navodi da knjigu čita na mig, da bi na kraju, vođen Kovačevićevim darom za otkrivanje običnih, „malih“ ljudskih vrlina, izabrao plemenitost i nadu.
Jedan primerak je u ponudi
