Uglavnom pridjevi
Zbirka „Uglavnom adjevjevi“ Hrvoja Jurića objedinjuje deset ciklusa poetskih crtica i pesama.
Sam naslov zbirke kao da priznaje da suština izmiče ovim pesmama, ali i da je pokušaj dostizanja te suštine ono od čega se sastoji sva umetnost i sav život. Pogled na naslove „pesama“ (recimo, prve četiri: Život, Uzašašće, Lepota, Transsupstancijacijacija) potvrdiće autorove filozofske preokupacije i pokazati da je Hrvoje Jurić pesnik koji je iznik iz filozofije, ili obrnuto. Ko zna šta je Prva. Sveprožimajući, ako ništa drugo onda to, plemeniti pokušaj da se obuhvati sve i artikuliše sve što pesnički subjekt naseljava – i što upravo izmiče – verovatno je osnovni koncept, iako neizrečen u zbirci. Ali poenta je u pokušaju: u tome leži (s)misao. Pesnik će reći da je praćenje igre predmeta koji prerastaju u simbole i neizbežna značenja tihi poziv, fotosinteza filozofa.
Jedan primerak je u ponudi
