Božanski pastir

Veći deo knjige čine odabrane pesme iz Šopovih ključnih zbirki („Pesme siromašnog sina“, „Sa mojim Isusom“, „Od ranih do kasnih petlova“, „Za kasnim stolom“ i druge), zatim odabrana poetska proza i kompletna drama „Večiti preludijum“.

Posebno su vredni dodatni dokumenti:

• Šopova pisma Dragutinu Tadijanoviću,
• njegova sećanja na susret i prijateljstvo sa francuskim katoličkim pesnikom Fransisom Žamom, koji je snažno uticao na Šopov duhovni i pesnički razvoj.

Šopovu poeziju karakteriše nežan, evanđeoski ton, vizionarski doživljaj sveta, motivi Isusa kao pastira, siromaštva, detinjstva, prirode i svakodnevnih čuda. On često spaja naivnost sa dubokom mistikom, humor sa patnjom, a zemaljsko sa božanskim – Isus se pojavljuje u skromnim, gotovo narodnim situacijama. Jezik je jednostavan, slikovit, pun metafora iz svakodnevnog života, ali nosi snažnu duhovnu težinu.

Ova antologija najbolje predstavlja Šopa kao „božanskog pastira“ hrvatske lirske poezije – pesnika koji vodi čitaoca ka tihom, dubokom susretu sa transcendentnim u naizgled običnom svetu.