Kronike iz Narnije VII: Posljednja bitka

U poslednjim danima Narnije, kralj Tirijan vlada zemljom. Čuju se glasine da se Aslan vratio - ali to je laž. Majmun Šift, lukav i pohlepan, oblači magarca Zagonetku u lavlju kožu i predstavlja ga kao Aslana. Na taj način obmanjuje Narnijance i dovodi Kalormene (ljude sa juga) da unište staru Narniju „u ime Aslana“: seku drveće koje govori, ubijaju faunu, prodaju životinje u ropstvo.

Tirijan, shvativši obmanu, ubija kalormenskog kapetana i biva zarobljen. U očaju, poziva u pomoć - i Aslan dovodi Džil i Justasa Skraba (sada već starije) iz Engleske. Oslobađaju Tirijana i pokušavaju da probude Narnijance, ali prekasno: lažni Aslan i Kalormeni preuzimaju vlast.

Završna bitka se vodi kod Štale (gde je lažni Aslan). Narnijanci se hrabro bore, ali jedan po jedan ginu. Tirijan, Džil i Justas ulaze u Štalu – i otkrivaju da je to portal ka stvarnom svetu Aslana. Unutra ih čekaju svi stari junaci: Piter, Edmund, Lusi, Digori, Poli, Suzan (koja „više nije zainteresovana za Narniju“ i nije došla), Kaspijan, Rilijan i ostali.

Aslan sudi svim stvorenjima: dobri odlaze u njegovu zemlju, loši nestaju u tamu. Narnija se raspada: more guta zemlju, zvezde padaju, vreme se završava. Aslan uništava stari svet i otvara novi – savršenu, večnu Narniju, gde nema tuge, smrti ni razdvajanja.

Deca razumeju: poginuli su u železničkoj nesreći u Engleskoj i sada su zauvek u Aslanovoj zemlji. Priča se završava rečima: „Svi dani njihovog života bili su samo korice i sadržaj; sada tek počinju prva poglavlja prave priče.“

Alegorija je o Strašnom sudu, lažnim prorocima, veri u teška vremena i večnom životu u Bogu.