Junak našega doba
„Junak našeg vremena“ je roman ruskog pisca Mihaila Ju. Ljermontova, objavljen 1840. godine. Smatra se jednim od prvih psiholoških romana u ruskoj književnosti i važnim delom ruskog romantizma sa elementima realizma.
Glavni lik, Pečorin, je složen i kontradiktoran antiheroj – ciničan, inteligentan, ali i emocionalno hladan. Kroz niz narativnih fragmenata, Lermontov istražuje njegov karakter i motive. Radnja je smeštena na Kavkaz, gde Pečorin prolazi kroz niz avantura, uključujući dvoboje, ljubavne intrige i egzistencijalne krize. Roman je podeljen na pet priča, u kojima je Pečorin predstavljen iz različitih perspektiva: kroz naraciju svog prijatelja, jednostavnog kapetana Maksima Maksimiča, o davnom događaju (Bela); iz ugla autora, koji priča o slučajnom susretu sa Pečorinom (Maksim Maksimič). Nakon toga sledi novela u kojoj glavni lik pripoveda u prvom licu (Tamanj), zatim njegov dnevnik u kome otkriva tajne svoje duše (Kneginja Marija), i sinteza romana – Pečorinova meditacija o sudbini (Fatalista). Lermontov kritikuje plemićku elitu, predstavljajući Pečorina kao simbol generacije izgubljenih idealista koji su cinični i nesposobni za istinsku sreću. Delo je značajno po svojoj inovativnoj strukturi, introspektivnom pristupu i analizi ljudske psihe, a Pečorin, preteča „suvišnog čoveka“, ostaje jedan od najpoznatijih likova u ruskoj književnosti.
Jedan primerak je u ponudi
