Kriza i ekonomska politika

Globalna ekonomska i finansijska kriza izazvala je svetsko preispitivanje preovlađujuće ekonomske teorije i vratila političku ekonomiju u fokus istraživanja, kao nauku koja spaja ekonomiju i politiku. Relevantnost političke ekonomije je još veća u takozvanim zemljama u tranziciji, koje se – pored aktuelne krize – moraju nositi i sa problemima brzog rasta svojih nacionalnih ekonomija i konvergencije sa ekonomijama Evropske unije. Međutim, glavni cilj tranzicije i ubrzanog razvoja je izgradnja novog ekonomskog sistema i novih društvenih odnosa. Kako je rekao Slavoj Žižek, neoliberalizam kao ekonomska teorija je umro u 21. veku sa finansijskom krizom 2008. godine. Nažalost, ovi savremeni trendovi još uvek nisu pronašli svoj odraz u Hrvatskoj. Ekonomski neoliberalizam, koji su sve političke elite u Hrvatskoj prihvatile na početku procesa izgradnje tržišne ekonomije 1990-ih, uzrok je neuspele tranzicije, koju i danas osećamo. Izvori aktuelne krize su postavljeni u to vreme. Deregulacija i liberalizacija su podstakle netransparentnu i nemoralnu privatizaciju i produbile krizu u Hrvatskoj. Ekonomski neoliberalizam i neprimerene ekonomske strategije koje primenjuju sve hrvatske vlade i Hrvatska narodna banka uzrok su „odložene tranzicije“ i krize u Hrvatskoj. Od 2000. do 2010. godine nastavljena je primena takvog neoliberalnog društvenog i ekonomskog modela - zasnovanog na potrošnji i prekomernom zaduživanju u inostranstvu - što je dovelo do strukturne krize hrvatskog društva i privrede, koju je globalna kriza samo produbila. Takav razvoj događaja nije iznenadio deo ekonomske nauke u Hrvatskoj. Određeni ekonomisti su na vreme predvideli takav razvoj događaja.