Gorgija: O sofistima
Platonov dijalog Gorgija (oko 380. p. n. e.) u kojem Sokrat raspravlja sa Gorgijom, Polom i Kaliklom o prirodi retorike, moći, pravdi i dobrom životu. Oštra kritika sofista i njihovog govorništva kao laskanja, a ne znanja.
Gorgija (ponekad nazvan O retorici ili O sofistima) jedan je od najvažnijih Platonovih dijaloga iz srednjeg perioda. Napisan je oko 380. godine pre nove ere i pripada takozvanim sokratskim dijalozima u kojima Platon razvija sopstvenu filozofiju kroz lik Sokrata.
Dijalog je strukturiran u tri glavna dela, prema sagovornicima: Sokrat – Gorgija:
Gorgija, poznati sicilijanski sofista i učitelj retorike, hvali njegovu veštinu kao umetnost ubeđivanja koja donosi moć u gradu. Sokrat ga tera da prizna da retorika proizvodi samo verovanje (doksa), a ne znanje (epistema), i da se bavi pitanjima pravde i nepravde, a da zapravo ne zna te stvari.
Sokrat – Pol (Polus): Gorgijin mladi učenik brani tezu da je bolje činiti nepravdu nego trpeti nepravdu jer moć donosi sreću. Sokrat tvrdi i pokazuje da je činjenje nepravde gore za dušu nego trpljenje i da je pravda bolja od moći i zadovoljstva.
Sokrat – Kalikle: Najintenzivniji i najduži deo. Kalikle, ambiciozni političar, zastupa radikalni naturalizam: prirodno je da jači vladaju slabijima i da je „pravda“ samo konvencija slabih. On hvali neograničeno zadovoljstvo i moć. Sokrat mu parira idejom da sreća leži u redu duše, umerenosti (sofrosina) i pravdi, a ne u nezasitoj pohoti.
Platon ovde oštro kritikuje sofiste kao profesionalne učitelje retorike koji prodaju umetnost ubeđivanja bez brige za istinu i moral. Retorika je predstavljena kao kolakeja (laskanje), lažna umetnost slična kuvanju ili kozmetici – usmerena na zadovoljstvo, a ne na dobro duše. Prave veštine (techne) su one koje se tiču dobra: lek za telo, pravda i zakonodavstvo za dušu.
Ključne teme dijaloga su odnos između retorike i filozofije, priroda moći, pravda naspram zadovoljstva, autentično življenje, kazna kao isceljenje za dušu i mit o sudu duša na kraju dijaloga (koji nagoveštava besmrtnost i posthumnu pravdu).
Gorgija je snažna odbrana filozofskog načina života protiv političkog pragmatizma i sofističkog relativizma. Uticao je na celu zapadnu etiku i političku filozofiju. Dijalog je dinamičan, polemički i dramatičan – jedan od Platonovih najčitljivijih i najmoćnijih tekstova.
Jedan primerak je u ponudi
