Pedeset riječi za kišu
Noriko Kamiza, mešane krvi (japanske aristokratkinje i afroameričkog vojnika), je izopštenica u posleratnom Kjotu. Skrivena i zlostavljana zbog svoje rase, ona se bori za identitet, ljubav svog brata i mesto u svetu koji je ne prihvata.
Pedeset reči za kišu (2020) je debitantski roman američke autorke Aše Lemi. Epska priča o odrastanju smeštena u posleratni Japan, od 1948. do 1960-ih. Prati život Noriko „Nori“ Kamize, devojčice rođene iz zabranjene veze japanskog aristokrate i crnog američkog vojnika.
Nakon što je majka napusti na vratima plemićke vile njenih baba i deda u Kjotu, osmogodišnja Nori uči svoju prvu lekciju: ćuti, ne pitaj, ne pružaj otpor. Njena baka Juko, opsednuta čistoćom svoje krvne loze i carske tradicije, zaključava je na tavan, podvrgava je brutalnim hemijskim kupatilima za izbeljivanje kože i tretira je kao sramnu tajnu porodice. U ovom zatvoru, Nori odrasta u potpunoj izolaciji, poslušna i slomljena.
Sve se menja dolaskom njenog starijeg polubrata Akire – legitimnog naslednika. Između njih se razvija duboka, zaštitnička ljubav, dajući Nori prvi put osećaj pripadnosti. Ali njena baka i porodična struktura ne mogu dozvoliti takav odnos; on ugrožava sve što predstavljaju. Roman prati Nori kroz godine patnje, gubitka, bekstva, povratka, seksualne eksploatacije, traume i postepenog buđenja otpora. Priča obuhvata kontinente, ali jezgro ostaje u Japanu – sukobu tradicije i modernosti, rase, klase i lične slobode.
Lemi piše bogatim, lirskim stilom, sa naglaskom na unutrašnji svet heroine. Roman je pun bola i tragedije (mnogi su ga opisali kao tragedijski porno), ali i otpornosti, nade i sazrevanja. Dotiče se tema rasizma, mizoginije, aristokratske hijerarhije u posleratnom Japanu i potrage za identitetom kao osobe mešane rase u društvu koje ceni čistotu. Nori je složena heroina – često pasivna i poslušna, ali istovremeno izuzetno jaka i inteligentna.
Knjiga je hvaljena zbog atmosfere, istorijskog konteksta i emocionalne dubine, iako su neki kritičari kritikovali njen preterano dramatičan kraj. U Hrvatskoj je dočekana kao dirljiva epska priča o odrastanju, pripadnosti i borbi protiv tradicije. Idealno štivo za ljubitelje istorijske fikcije, porodičnih saga i snažnih ženskih likova (sličnosti sa delima poput Memoari gejše ili Klub sreće i radosti, ali sa izraženijim fokusom na rasni identitet).
Jedan primerak je u ponudi
